Luna tekstovi pesama



Srbija tekst

Dabome da tone nacija kad natovci bodre tacija
ovde su padale bombe sad se opet trazi konverzacija
tolerancija pokazi osmeh a kosmet je pun balija
ko je tu naivan nas narod uvek pasivan
za svet uvek nasilan ta masina sudi s dva arsina
sudi na dva nacina prasta jacima je*e se majka slabima
pala je atina pala vizantija pasce i tiranija koja navija
da se stvori velika albanija
pravda stagnira varira al mnoge to ne tangira
ja sve sabiram i cemu da se srbi nadaju kad
danas haraju svetom vladaju oni koji su razapeli isusa
nevini stradaju a oni su uzrok navale hiv virusa
tvorci cirkusa kojima se ameri sad vade iz minusa
ni kriv ni duzan srpski narod najgore osudjen
podeljen na klanove kroz potresne ratove otudjen
odvojen od kuce zajebi paktove daj oruzje
necu se bojati kad rat bukne ja cu stojati spreman
ko i moj predak daj mi okvir necu da umrem vezan
smrti ne prezam sve palikuce vucem u bezdan
uljez vreba juce dzelat bice uvek dzelat
to je djubre danas takav ne moze da bude cedan
zauvek megdan bedan dusmanin kune i vredja
psuje i ceka da te stignu muke pa da te pukne s ledja
ljude gledam takve slusaju pustaju u etar
daju im pehar priznaj patriotizam je odneo vetar
ja sam besan svet je tesan zivot gorak i tezak
pokazi neman i ja cu da se uhvatim u kostac
nije bitno dal cu ustati sinovac tako moras
preci na kritu nisu ginuli za kintu jebes novac
ne zaboravi ko nas je nabijao na kolac
nasom krvlju se nalivao decu spaljivao kaljao obraz
budi borac ne zaboravi jasenovac
ne zaboravi
1'500'000 u prvom svetskom
2'000'000 u drugom
6'000 u kraljevu
7'000u kragujevcu, OPROSTI ALI NIKAD NE ZABORAVI!!! Polje ko nijedno, iznad nebo, ispod nebo
balkan bajka puna krvi, naslov knjige stoji bedno
utrnulo sunce i zamrznuta zemlja
gledam ledno narod kako samoubistvo sada smera
kazu da sam divljak jer branim svoju kucu
jer cenim casni krst i svoju krsnu slavu
ruke mi zavezase, na ustima katanac
al se i dalje ponosim sto sam srbin i balkanac!
cude se na mene sto se psovkama lechim
a kriv sam samo sto ne umem nikome da klechim
trnov venac da mi stave i zavezu u lance
nece biti dovoljno da mi srpsko srce stane...
vekovima gazeni, u svetu omalovazeni
naterani na zlo pa onda cesto kaznjeni
mediji sa tv-a bace sminku josh da kochi
zadnja korica na knjizi vec je pochela da gori
moja kraljica dok vene trazi plodove i seme
trazi stara lica koja u svetu gube vreme
trazi sinove balkana da ka njima krene
da vrati eksponate i da svima skine kletve!
crni tamjan otadzbinu okadio odavno
crna boja svetlost gasi, sve je pokriveno tamom
od severa do juga sve je unisteno ratom
zive duse zavezane i prepune sa zalom
pravdomrsci zlikovci i arbanashki sinovi
moje kamenje protiv njih su stihovi i bitovi
unistili su ljudska prava, uzese slobodu
nasa srbija je prodata dozivesmo golgotu
pokrali nam istinu i uklonili iz sjaja
ovaj bol ce mozda proci ali oziljak je trajan
bice vreme kada mach u shaci ima pravda
jer ne sastoji se sve od para i nikako od zlata
pravoslavno zvono bije cujem zvuke monarhije
verovatno bog plache za narod van srbije
ali srce kuca jache kada svetli iznad zemlje
na pomolu je sloga kao zidovi za temelje

5e15