Marchelo tekstovi pesama



Mimohod tekst

Prolog:

Bio je običan dan, oti?ao van, obi?ao grad, pazario stripove i pivkanicu, kao car. Klopn'o pljeku, video bilbord sa D?ekom iz "Losta", i dok sam ček'o da trola dođe, piva zvekn'o sam pola. O da, dan je bezvezan i divan, svest k'o usporeni snimak, nek se stvarnost kotrlja. Ali tada, ko zna za?to, videh bus, koji ba? tom stranom na koju gledam prođe časkom, al' dovoljno da vidim lice... ...i da vreme stane.


1. strofa:

Samo pogled. Sudaren s mojim, raspuče se, pa?nja kriknu; iz pogleda iscure?e ?marci, zubima za kičmu, pijucima za du?u - čista sabota?a nirvane. Piljeći nemo ka busu, ka?em vremenu da stane. Samo pogled, zar ne? To me prenu na tren. Nekuda krenula svest, samo slučajnost, to je sve. Samo lice na staklu busa, oči u prolazu. Ja uvek rasejan, ne znam ni ?ta mi bi da zveram tu. Al' eto, ima lica ?to ulube lobanju, pa se pita? ko li su? Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačka?, ne mo?' da se mane?, mada smeta. Vrag bi znao ?ta nas tera da čačkamo bolna mesta. Ko su svi ti ljudi, ?to ih u prolazu srećemo? Glupi pogled. Ni?ta vi?e znati nećemo. Al', odjednom, neka seta seti te na svrhu svega: svi smo mi hladni, k'o fol, jeb'o romanse iz poema. Al' ova kora tu gore je zbog kamufla?e i fore. Tamo ispod, vapi? ipak da srodne du?e postoje. Da joj s licem psiha prizna? da ne vidi? druge ?ene, da će se desiti kraj tebe - ako ona ne bude kraj tebe. On
ako s dečačkom patetikom, čisto naivno i sme?no čak, k'o da je za tri dana zvezda pad i sveta smak! Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus. Onako kako trezni la?emo za istu stvar. Onako kako se te?imo da je u nedosti?nom čar, dok ?akom teramo mu?ice ma?te u mrak.

Refren:

Mimohod. Svet je mali, osim kad to hoćemo (I sve je samo mimohod). Stvarnost se saplete na tren (samo na tren) i to je to. Mimohod... samo tren.

2. strofa:

I setih se Big Mazija ? hm, taj je jeo satove. Kakav car, a mo?da je imao vi?estruke razloge. I, ?ta ga zna?, vele ljudi, čudni su putevi gospodnji. Mo?da, ali lavirinti su samo ljudski, prokleti k'o i mi. Mada ponekad stanu u poneki stih. Al' samo kad se njima ćefne, pa ni tada ne znamo ?ta s tim. A ko si ti? Kuda si i?la? Na posao, mo?da? Kafa u kancu, hrpa papira, tvoje pa?nje konak. Ili pak - ?ank i mrcine ?to ti kriče na sav glas svoje glupe istine noćima, ovako kao ja sad. Ili si i?la kod dečka? Hm, pametan tip, svestran, ali kilav u krevetu, pa ?vrlja? a on pojma nema. Mo?da te noćas izmasakrira, ?paklom skrcka sinuse, jer je ba? krečio gajbu, crveno dekori?e zidove. A mo?da ste srećni, izvini ?to mi prvo sine morbidno. Mo?da ste pukli, ali biste ipak hteli ponovo, pa si ba? bila po?la na svoj prvi novi stari sudar. A mo?da se samo heftate i ba? vas izbole za sutra. A mo?da bi ba? meni bila ta, i, vidi?... ja tebi taj, zna? ono: t
roje dece, kamin, raj - sve kako treba. A mo?da sam samo blesav ?to večito budan dremam i serem koje?ta, serem tamo gde čuda nema. Al' čudna neman ipak mi sela na du?u večeras... Ko si ti, ?ta me to muči kroz tebe? Ne znam.

Refren

Epilog:

Te noći sam usnio jedan neobičan san: na megdan me zove crni čovek, u ruci mu mač. Ja goloruk vičem da to nije fer, al' ode glas, ode skupa s glavom koju mi odseče u taj čas. Al' kako već biva u snu, nekako sam ipak ?iv: glava gleda sa poda ubicu i otkriva trik: tek tada videh jasno, sa tog malog razmaka, da to u ruci nije mač, nego ogromna kazaljka.

7575