Sasa Kovacevic tekstovi pesama



PAKAO I RAJ tekst

I nisam znao, da ću te tako lako izgubiti,
I da ćeš pored mene nekog drugog ljubiti.
Opet duša sama, na vetru mi drhti,
Srce još kuca, ali je na ivici smrti.
A sećam se kako si me ljubila,
Nežnim poljupcima dobro me ubila.
Ali sada, hoću nešto samo da znaš,
Ljubav je otišla, i ništa više neće biti isto.
Pod ovim nebom, između nas sve je čisto.
A voleo sam te, tako kao život svoj.
Jer dug je put, od srca ka srcu,
Kao ka nemirnom moru i užarenom suncu.
Duše jedna do druge, usne na usnama.
Nekad mogu biti srećne, a nekad na mukama.
I sada znam, da izgubio sam te,
I niko ne zna, kako jako srce boli me.
I svako proleće, na tebe miriše.
Bacam rimu do rime jer me to inspiriše.
Neka neko drugi, sada ulaže sav trud.
I zato odlazim, ma kakav bio put.

(Main)

Ponekad živim, u tom toplom raju,
Nekad krivim, neke malo Å¡to daju,
Nekad se divim, nekom što povlači poteze,
Nekom što pobeđuje, a ne trpi poraze.
Ponekad živim, na par koraka od sunca,
Nekad krivim, nekog na vratima Å¡to kuca,
Nekad se divim, a ni sam ne znam kome,
Dok moj život sve dublje, tone i tone.


(Chorus2)

I gde god podjem, padam sve niže.
Bilo levo ili desno bilo dalje ili bliže.
Svaka noć je, tako beskrajno duga,
Nigde nikoga, nigde, brata ili druga.
Samo osećaj praznine, vrat mi steže,
I svakog trena meni je, sve je teže i teže.
Stvarnost ubija a sećanja nestaju,
Senke prate me, i brate, nikako da prestanu.
Noću svet se ruši, i ko da nema granice,
Ljudi prave klanice, i prazne su stanice.
Užasno je teško, čak i glava me boli,
Ova Prokleta ljubav, celo srce mi razori.
Ma gde god da si, samo budi srećna.
I veruj mi na reč, da ljubav nije večna.
Srce nije od leda, da ne mogu da oprostim,
Zato sada sebi lepo, u tami prkosim.
Nekad nekog povredim, a malo progovorim,
Jer nikako ne mogu, da se brate opustim.
I sve me boli, a ne mogu da osetim,
Pa zato posle svega, nekud sada odlazim.

(Chorus3)

Sada život nosi me, ma ni ja ne znam gde,
I ne znam Å¡ta bih pre,
I ne znam gde bih sve.
I ne znam da li jednu, ili dve,
Jer tu su oko mene, i miluju me.
U mračnom hodniku, tama smiruje me,
A znam da će srce, svakoj reći ne.
Ma gde sam to ja, ni na nebu ni na zemlji
Kako hladan vetar duva, a ja ne mogu da sletim.
Ma svet se vrti, to je prostor bez granica,
Srce hladnije od leda, i od bilo kakvih tamnica.
Više ne voli nikog, više ne voli ništa.
I svakog trena čeka, Da polako se stiša.
I ponovo ništa, Više ne nudim ništa,
I pogledam na gore, a ono opet kiša.
Eh kada bi mi bog, dao anđeoska krila,
Da negde odletim, Sve do dugog cilja.
Da ne mislim na tebe jer sve si mi bila,
I leteću još bar, hiljadu milja.
Hladni vetrovi duvaju, i nikad neće prestati.
Uvek biće tuge, jer nikad neće nestati.
Jednog lepog dana, možda biće bolje,
I vratićeš se meni, tvoje srce biće moje.
Uvek biće mi bolje, u tvom zagrljaju,
Nego u Crvenom paklu, ili u prelepom raju.



5f4c